Postoji jedna greška koju tržište uporno pravi kada priča o elektrifikaciji flota: svi gledaju vozilo, a premalo gledaju sistem oko vozila. Gleda se cena u katalogu, subvencija, možda domet, i onda se pređe preko onog manje interesantnog dela priče – priključka, tarife, pametnog punjenja, servisne logistike i rezidualne vrednosti. A upravo taj “dosadni” deo danas odlučuje da li je EV flota stvarno poslovna pobeda ili skupa PowerPoint ambicija. To je i glavna poruka novog EY–Eurelectric izveštaja Fleet forward: powering the transition to electric mobility: prelazak evropskih korporativnih flota na električni pogon mogao bi da donese do 246 milijardi evra kumulativnih operativnih ušteda do 2030., ali samo ako se uklone strukturne prepreke koje trenutno koče TCO.

Zašto je ova tema toliko važna baš za Balkan? Zato što corporate fleets nisu marginalna niša, nego jedan od glavnih motora promene. Prema izveštaju, korporativne flote u Evropi čine oko 60% novih prodaja automobila, dok kod kombija, autobusa i kamiona praktično nose gotovo celu logiku tržišta novih registracija. Izveštaj je dodatno vezan za predloženu evropsku regulativu o clean corporate vehicles, objavljenu 16. decembra 2025. kao deo Automotive Package-a, što jasno pokazuje da Brisel flote vidi kao ozbiljnu polugu industrijske i klimatske transformacije.

Tu zapravo dolazimo do prve stvarno važne lekcije za naš region: budućnost elektrifikacije neće prvo odlučiti privatni kupac, nego politike nabavke velikih flota. Kada se menja ponašanje velikih operatera, rent-a-car sektora, dostavnih sistema, gradskih prevoznika i logističkih kompanija, menja se i tržište vozila, infrastrukture, servisa, finansiranja i polovnjaka. To je mnogo veća priča od “da li je neko kupio još deset električnih vozila”. To je priča o tome ko postavlja novu normalu. Ova interpretacija je moj zaključak na osnovu pravca koji izveštaj dokumentuje.

Ali evo ključne poente: ovaj izveštaj ne prodaje bajku da je “EV automatski jeftiniji”. Naprotiv. Kaže nešto mnogo ozbiljnije i mnogo korisnije za menadžere flota – operativni troškovi već često idu u korist električnog pogona, ali ukupni TCO i dalje lome vrlo konkretne prepreke. EY i Eurelectric navode da električni automobili i laki dostavni modeli mogu donositi značajne per-kilometarske operativne uštede, posebno tamo gde dominira depot ili home charging. Istovremeno, TCO i dalje opterećuju viša početna cena vozila, neizvesna rezidualna vrednost, neujednačeni podsticaji i kašnjenja u priključku i razvoju charging infrastrukture.

To je upravo onaj deo priče koji se na Balkanu često preskoči. Nije pitanje da li je struja generalno jeftinija od dizela. Pitanje je: pod kojim uslovima je jeftinija baš za tvoju flotu, tvoje rute, tvoj objekat i tvoju tarifu. Izveštaj naglašava da najveća vrednost nastaje tamo gde operator može da kontroliše obrazac punjenja, koristi depot-based smart charging i uskladi energetski model sa realnim duty cycle-om vozila. Kod električnih kamiona se dodatno navodi da niži operativni trošak zavisi od definisanih ruta i od okruženja u kom charging strategija i CO₂-based tolling daju smislen rezultat. Prevedeno na naš jezik: EV ne pobeđuje zato što ima utičnicu. Pobeđuje zato što iza sebe ima pametnu energetsku logiku.

Još jedna stvar iz izveštaja zaslužuje posebnu pažnju: ekonomija je ključna poluga bez koje nema ozbiljnog buy-in-a industrije. U izvršnom sažetku se navodi da bi tranzicija evropskih fleet vozila mogla da donese do 246 milijardi evra kumulativnih ušteda u operativnim troškovima do 2030., uz 50% do 70% niže troškove energije i 20% do 40% niže troškove planiranog servisiranja i održavanja u relevantnim segmentima. To su ozbiljne brojke. Ali još važnije je što isti dokument odmah spušta loptu i pokazuje da te uštede same po sebi nisu dovoljne ako ostatak sistema ne prati.

Upravo tu puca mnogo prezentacija, a malo projekata stvarno uspeva. Lako je napraviti excel u kom EV izgleda sjajno. Mnogo je teže rešiti šta radiš kada ti priključak kasni, kada je potrebna dodatna snaga na lokaciji, kada tarifa nije optimizovana, kada javno punjenje pojede uštedu, ili kada leasing kuća oprezno gleda na buduću vrednost vozila. Izveštaj otvoreno navodi da će brzina scale-up-a zavisiti od koordinisane akcije kroz ceo ekosistem: fleet operatori, OEM-ovi, grid operatori, energetske kompanije, finansijeri i donosioci politika moraju istovremeno skidati barijere.

To je posebno važno za Balkan, jer naš region često pokušava da preskoči fazu sistemskog planiranja i da direktno pređe na “nabavku”. A elektrifikacija nije samo nabavka. To je istovremeno i energetski projekat, i operativni projekat, i finansijski projekat, i projekat upravljanja rizikom. Ako kupiš vozilo bez jasnog plana za charging mix, load management, rezervna vozila, servisni odgovor, remarketing i rezidual, ti zapravo nisi završio business case. Samo si promenio oblik rizika. Ovo je moja interpretacija, ali je potpuno u skladu sa logikom koju EY i Eurelectric iznose kroz ceo dokument.

U izveštaju se dodatno naglašava i klimatski efekat: puna elektrifikacija fleet segmenta mogla bi da smanji oko jednu milijardu tona CO₂ do 2030., što je približno 5% kombinovanih projektovanih emisija EU i UK u periodu 2025–2030. Fleet vozila pritom nisu mala stavka u ukupnoj slici: fleet automobili nose oko 45% direktnih emisija drumskog saobraćaja, laka komercijalna vozila oko 12%, a kamioni i autobusi oko 27%. Zato je i politički interes za fleet segment toliko velik – tu je koncentrisan i veliki deo problema, ali i veliki deo rešenja.

Meni je ipak najvažnija jedna prizemna, operativna poruka koju ovaj izveštaj praktično “viče” između redova: EV business case najčešće ne puca na samom vozilu, nego oko vozila. Puca na priključku. Na sporoj administraciji. Na loše podešenom charging rasporedu. Na nepoznatoj rezidual vrednosti. Na tome što servisna mreža i finansijski model nisu sazreli istom brzinom kao marketing. I baš zato je ova priča vredna pažnje danas za čitaoca iz regiona. Ne zato što još jednom ponavlja da “budućnost pripada električnim vozilima”, nego zato što mnogo preciznije pokazuje gde se ta budućnost dobija – i gde se vrlo lako izgubi. Ovaj završni zaključak je moja urednička interpretacija, zasnovana na nalazima iz izveštaja i EY saopštenja.

Za fleet menadžera, logističara ili operatora iz regiona, zaključak je brutalno praktičan. Pre sledeće EV nabavke ili leasing odluke treba postaviti tri pitanja. Da li mi je priključak realno obezbeđen? Da li mi charging strategija stvarno obara trošak? I da li znam šta će ovo vozilo vredeti kada izađe iz flote? Ako na jedno od ta tri pitanja nemaš jasan odgovor, onda još nisi završio poslovni slučaj. Tek si otvorio fajl.

Izvor i dodatno čitanje

EY–Eurelectric izveštaj: Fleet forward: powering the transition to electric mobility.