Globalna ponuda dizela je pod pritiskom, a Međunarodna agencija za energiju (IEA) očekuje da će tržište ostati zategnuto i tokom 2027. godine. Za transportere to otvara pitanje koje se često gubi iza svakodnevnog praćenja cena: koliko mogu da računaju na pouzdano snabdevanje svojih vozila?

Kada dizel poskupi, računica transporta se menja. Raste trošak po kilometru, smanjuje se marža, a prevoznik pokušava da deo povećanja prenese kroz korekciju tarife.

Neprijatno, ali poznato.

Drugačija situacija nastaje kada gorivo ne može da se nabavi u planiranoj količini ili u vreme kada je potrebno.

Kamion je ispravan, vozač spreman, nalog ugovoren. Ipak, planirana tura može da kasni jer snabdevanje nije obezbeđeno.

Upravo taj rizik dobija na značaju u svetlu najnovijih podataka o globalnom tržištu dizela.

Globalna ponuda dizela opada. Oporavak se ne očekuje brzo.

Prema oktobarskom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna ponuda dizela i gasnog ulja u trećem kvartalu 2026. bila je približno 1,7 miliona barela dnevno manja nego godinu ranije.

Istovremeno, globalni izvoz dizela u septembru bio je oko 700.000 barela dnevno manji nego u istom mesecu 2025.

Veliki deo poremećaja povezan je sa smanjenom proizvodnjom i izvozom derivata iz Rusije i zemalja Bliskog istoka. Njihov zajednički izvoz dizela i gasnog ulja u septembru bio je, prema IEA, približno 1,3 miliona barela dnevno manji nego prethodne godine.

Problem je i u tome što se proizvodnja gotovih derivata ne oporavlja nužno istom brzinom kao snabdevanje sirovom naftom.

Rafinerijama su potrebni odgovarajuća sirovina, raspoloživi proizvodni kapaciteti i logistika koja može da podrži isporuke. Povećana dostupnost sirove nafte zato ne znači da će se na tržištu odmah pojaviti i odgovarajuće količine dizela.

IEA procenjuje da bi rast rafinerijske proizvodnje početkom 2027. mogao privremeno da dovede do viška ponude. Ipak, očekuje se da to neće biti dovoljno za brz oporavak zaliha iscrpljenih tokom 2026.

Prema toj proceni, tržište bi moglo ostati zategnuto i tokom 2027. godine.

To nije najava neizbežne nestašice. Reč je o prognozi koja zavisi od razvoja proizvodnje, međunarodnih isporuka, potražnje i geopolitičkih okolnosti.

Ali podaci već pokazuju da snabdevanje dizelom zaslužuje ozbiljniju pažnju.

Cena raste, ali šta kada snabdevanje postane neizvesno?

Prema podacima Međunarodne unije drumskog transporta (IRU), ponderisana prosečna cena dizela u Evropskoj uniji dostigla je 15. oktobra 2026. godine 2,17 evra po litru, približno 33% više nego krajem februara.

Za transportnu kompaniju takav rast neposredno utiče na troškove poslovanja.

Koliko će se odraziti na rezultat zavisi od ugovorenih tarifa, strukture flote, potrošnje i načina na koji se promene cena goriva prenose u transportne tarife.

Kod raspoloživosti goriva stvari su komplikovanije.

Ako vozilo ne može da se snabde na planiranoj lokaciji, potrebno je pronaći drugu stanicu ili dobavljača. Ponekad je dovoljno promeniti mesto tankovanja. U drugim situacijama to znači dodatne kilometre, čekanje, pomeranje rasporeda ili promenu plana transporta.

Trošak se tada više ne svodi na razliku u ceni goriva.

Treba računati i vreme vozača, eventualne prazne kilometre, dodatni rad dispečera i moguća kašnjenja prema kupcu.

Pritom, problem ne mora da bude potpuni prekid snabdevanja. Dovoljno je da dobavljač ne može da potvrdi potrebnu količinu ili termin isporuke, pa da planiranje postane znatno teže.

Srbija: stabilno snabdevanje uz sve složenije tržišne uslove

Za domaće transportere ova tema ima i vrlo konkretan kontekst.

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je 24. septembra da je odobreno puštanje 5.000 tona evrodizela iz obaveznih rezervi.

Prema tadašnjoj proceni Ministarstva, potrošnja dizela u oktobru mogla bi da dostigne približno 205.000 tona.

Kao razlozi za intervenciju navedeni su visoki troškovi uvoza, poremećaji na međunarodnom tržištu i otežani logistički uslovi usled niskog vodostaja Dunava.

Dodatnu neizvesnost donosi poslovanje Naftne industrije Srbije. Operativna licenca američkog OFAC-a produžena je do 30. oktobra 2026, čime je omogućen nastavak rada kompanije i rafinerije u Pančevu.

Prema podacima Ministarstva od 7. oktobra, Srbija je raspolagala obaveznim rezervama nafte i naftnih derivata od ukupno 291.459 tona, što je odgovaralo pokrivenosti od 56 dana prosečnog dnevnog neto uvoza, u odnosu na cilj od 90 dana.

Ovde je važno jedno razjašnjenje.

Podatak od 56 dana ne znači da Srbija ima dizela za još 56 dana ukupne potrošnje. Reč je o pokazatelju pokrivenosti prosečnog dnevnog neto uvoza obaveznim rezervama nafte i naftnih derivata.

Nadležni organi navode da se stabilnost tržišta i kontinuitet snabdevanja održavaju.

Nema osnova da se ovi podaci predstavljaju kao dokaz da je nestašica dizela u Srbiji već nastupila.

Ipak, oni pokazuju koliko snabdevanje zavisi od nekoliko međusobno povezanih elemenata: rada domaće rafinerije, uvoza, transportnih pravaca, skladišta i raspoloživih rezervi.

Najviša maloprodajna cena evrodizela za period od 16. do 23. oktobra iznosila je 236 dinara po litru. To ne mora biti cena po kojoj gorivo nabavljaju veliki profesionalni korisnici sa posebnim komercijalnim ugovorima.

Za prevoznike je zato važno da, pored cene, prate i uslove isporuke i pouzdanost ugovorenog snabdevanja.

Naročito ako koriste sopstvena skladišta ili veće količine goriva nabavljaju preko jednog dobavljača.

Koliko je postojeći sistem snabdevanja zaista pouzdan?

U svakodnevnom radu nabavka goriva uglavnom funkcioniše po ustaljenoj proceduri.

Postoje dobavljač, ugovor, kartice za gorivo ili sopstveno skladište. Vozila se snabdevaju na poznatim lokacijama, a odstupanja se rešavaju kada se pojave.

Dok sistem funkcioniše, retko ko ima razlog da ga detaljnije preispituje.

Međutim, trenutni tržišni uslovi otvaraju nekoliko praktičnih pitanja.

Jedan dobavljač je jednostavniji za upravljanje. Koliki je rizik?

Ugovor sa jednim dobavljačem može doneti povoljnije komercijalne uslove, jednostavnije fakturisanje i bolju kontrolu potrošnje.

Ali šta se dešava ako taj dobavljač privremeno ne može da obezbedi ugovorenu količinu?

Postoji li druga mogućnost nabavke? Pod kojim uslovima? Koliko brzo može da se aktivira?

Važno je proveriti i koliko su alternativni dobavljači zaista nezavisni.

Dve kompanije mogu imati različite ugovore i prodajne mreže, a gorivo nabavljati iz istog izvora, preko istog distributivnog terminala ili transportnog pravca.

U takvoj situaciji, problem u jednom delu lanca snabdevanja može pogoditi obe.

Zato broj ugovorenih dobavljača sam po sebi nije dovoljan pokazatelj sigurnosti nabavke.

Mesečna potrošnja je poznata. A potrebe za narednih nekoliko dana?

Većina transportnih kompanija može relativno brzo da utvrdi koliko goriva potroši za mesec dana.

To je dobar podatak za budžet i praćenje troškova.

Za planiranje u slučaju ograničenog snabdevanja potrebna je detaljnija slika.

Koliko goriva zahtevaju već ugovoreni transportni nalozi? Gde se vozila nalaze? Kolika je očekivana dnevna potrošnja i koje količine dobavljač može da potvrdi?

Ako kompanija ima sopstveno skladište, potrebno je pratiti stvarno raspoložive zalihe, očekivane isporuke i potrošnju po danima.

Pritom, skladištenje i upravljanje rezervama podrazumevaju poštovanje propisa o bezbednosti, protivpožarnoj zaštiti i kvalitetu goriva.

Cilj nije gomilanje zaliha bez jasnog razloga.

Cilj je da kompanija zna koliko dugo može da održava planirane operacije ukoliko dođe do poremećaja isporuke.

Najjeftinije tankovanje nije uvek najbolja rezervna opcija

Kod međunarodnog transporta mesto snabdevanja često se bira na osnovu cene goriva, raspoloživih kartica i planirane rute.

To ima smisla dok su uslovi predvidivi.

Kada se dostupnost goriva promeni, najpovoljnija lokacija možda neće biti i najpraktičnija.

Alternativna stanica može zahtevati dodatne kilometre ili vreme, a prihvatanje kartice za gorivo ne garantuje raspoloživost potrebne količine.

Zbog toga plan rezervnog snabdevanja treba da obuhvati konkretne lokacije, alternativne dobavljače, načine plaćanja i procenu odstupanja od planirane rute.

Za međunarodne prevoznike korisno je imati takve informacije po koridorima kojima vozila redovno saobraćaju.

Dispečer tada ima osnovu da reaguje pre nego što vozilo stigne do lokacije na kojoj snabdevanje nije moguće.

Kada nabavka goriva postaje problem dispečera?

Dok se gorivo isporučuje prema planu, nabavka i finansije mogu samostalno da upravljaju većim delom tog procesa.

Situacija se menja čim ograničenja počnu da utiču na raspored vozila.

Tada informacija o raspoloživim količinama mora da stigne i do ljudi koji planiraju transport.

Dispečer treba da zna da li vozilo može da završi planiranu turu, gde je moguće sledeće tankovanje i koliko eventualna promena utiče na vreme dolaska ili naredni nalog.

Ako se problem otkrije tek kada vozač prijavi da ne može da se snabde, prostor za reagovanje je već smanjen.

Tri situacije za koje vredi imati spreman plan

Transportnoj kompaniji nije neophodan komplikovan krizni priručnik da bi proverila kako bi reagovala na poremećaj.

Za početak su dovoljna tri realna scenarija.

1. Gorivo je dostupno, ali cena raste.

Nabavka funkcioniše redovno. Fokus je na kontroli potrošnje, nabavnih cena i profitabilnosti transportnih naloga.

Potrebno je proveriti koliko brzo ugovorene tarife mogu da prate promenu troškova i koliko rast cene utiče na poslove koji su već prihvaćeni.

2. Gorivo je dostupno, ali isporuke postaju ograničene.

Dobavljač ne može uvek da potvrdi planiranu količinu ili termin isporuke.

U takvoj situaciji potrebna je svakodnevna koordinacija nabavke i operative. Proveravaju se alternativni izvori snabdevanja, raspoložive količine i potrebe vozila koja imaju već ugovorene ture.

3. Ključni dobavljač privremeno prekida isporuke.

Ovo je najzahtevniji scenario.

Kompanija mora da zna koje alternativne količine može zaista da obezbedi, koliko dugo može da održava planirane operacije i koji transportni nalozi su eventualno ugroženi.

Ako postoji rizik od kašnjenja, važno je da informacije do naručilaca transporta stignu na vreme.

Ova tri scenarija ne podrazumevaju da će se nestašica dogoditi.

Njihova svrha je da se unapred provere mogućnosti kompanije i jasno utvrdi ko reaguje kada redovno snabdevanje više ne funkcioniše prema planu.

Koliko rizika ostaje izvan kalkulacije troška goriva?

Najnoviji podaci IEA pokazuju ozbiljan pritisak na globalno tržište dizela. Istovremeno, nadležne institucije u Srbiji preduzimaju mere za održavanje stabilnog snabdevanja.

Kako će se tržište razvijati tokom narednih meseci, još nije izvesno.

Za fleet menadžere i transportne kompanije već sada postoji dovoljno razloga da provere nekoliko stvari: pouzdanost dobavljača, alternativne kanale nabavke, stvarne potrebe flote i način na koji informacije o mogućim ograničenjima stižu do operative.

Većina tih provera ne zahteva velika ulaganja. Zahteva dobre podatke, jasne odgovornosti i saradnju nabavke, finansija i dispečera.

Jer čak i kada je vozilo tehnički ispravno i transportni nalog dobro isplaniran, posao zavisi od toga da li će gorivo biti dostupno tamo i onda kada je potrebno.

A to je deo upravljanja flotom koji vredi proveriti pre nego što se pojavi prvi ozbiljniji poremećaj.

Izvori