Sedam dana biciklističkih vožnji, zatvorenih ulica, radionica, javnog prevoza i poruka o održivoj mobilnosti.

A onda dođe 23. septembar.

Možda je upravo tada najlakše proceniti vrednost Evropske nedelje mobilnosti: da li je nešto od onoga što je prethodnih dana predstavljeno, testirano ili najavljeno ostalo u svakodnevnom transportnom sistemu.

Evropska nedelja mobilnosti održana je od 16. do 22. septembra. Tema za 2026. bila je „Mobility for Everyone“, sa posebnim fokusom na međugeneracijsku pravičnost, a Evropska komisija je uoči kampanje najavila učešće više od 2.500 gradova i mesta širom Evrope.

Regionalna slika, međutim, nije ista svuda.

Negde je ova nedelja pre svega skup događaja i promotivnih aktivnosti. Negde služi za testiranje drugačije organizacije saobraćaja. A postoje i gradovi koji je povezuju sa trajnim merama, javnim prevozom, infrastrukturom i planovima mobilnosti.

Ta razlika je važnija od broja događaja.

Događaj, pilot ili trajna mera?

Aktivnosti tokom Evropske nedelje mobilnosti praktično se mogu posmatrati na tri nivoa:

  • događaj – biciklistička vožnja, radionica, edukacija ili jednodnevna promocija;
  • pilot – privremeno zatvaranje ulice, promena režima saobraćaja, nova linija ili drugo rešenje koje građani mogu stvarno da isprobaju;
  • trajna mera – infrastruktura, javni prevoz ili promena organizacije saobraćaja koja ostaje nakon završetka kampanje.

Prvi nivo je važan za komunikaciju i podizanje svesti.

Drugi i treći pokazuju da grad koristi kampanju da proveri kako neko rešenje radi u praksi.

Tu nedelja mobilnosti dobija veću operativnu vrednost.

Slovenija: kampanja povezana sa konkretnim merama

Slovenija se ove godine izdvaja po obimu i načinu na koji je kampanja povezana sa širom politikom mobilnosti.

Do početka septembra učešće je potvrdilo više od 100 opština. Iz Klimatskog fonda obezbeđeno je 450.000 evra za aktivnosti koje obuhvataju prevoz na zahtev, školske ulice, aktivne rute do škola i vrtića i podsticanje biciklizma.

Važan je i pristup: slovenačko Ministarstvo infrastrukture i energetike otvoreno navodi da bi uspešno testirana rešenja trebalo zadržati i nakon završetka kampanje.

Ljubljana je ove godine imala više od 60 događaja i 12 nedeljnih aktivnosti, ali i osam trajnih mera.

Tu Evropska nedelja mobilnosti nije izdvojena akcija u septembarskom kalendaru. Povezana je sa načinom na koji grad uvodi i testira promene u transportnom sistemu.

Hrvatska: od Dana bez automobila do planiranja mobilnosti

U Hrvatskoj se izdvajaju aktivnosti pojedinačnih gradova.

Zagreb je 22. septembra, na Dan bez automobila, omogućio besplatan javni prevoz tramvajima i autobusima na području grada, kao i besplatno korišćenje sistema javnih bicikala. Deo centra bio je zatvoren za motorni saobraćaj.

Program je obuhvatio i pristupačnost javnog prevoza, uključujući aktivnosti sa vozačima ZET-a i osobama sa invaliditetom.

Varaždin je zanimljiv iz drugog razloga.

Tamo je Evropska nedelja mobilnosti povezana sa stručnom revizijom gradskog Plana održive urbane mobilnosti – SUMP-a.

To menja ulogu samog događaja.

Građanin više nije samo učesnik promotivne aktivnosti. Njegovo iskustvo i povratna informacija mogu da postanu ulaz u planiranje budućih saobraćajnih rešenja.

Rumunija: javni prevoz kao deo same teme

Iz ugla transporta, București–Ilfov je jedan od zanimljivijih primera.

U organizaciju su direktno uključeni TPBI, gradski operator STB, Metrorex i železnica.

Tokom vikenda organizovane su posebne linije javnog prevoza, posete autobuskim garažama i depoima, izložbe železničkih vozila, vožnje gradskim vozom i posete metro depou i simulatoru. STB je za potrebe programa uveo i posebne linije.

Ovde javni prevoz nije bio samo način da se posetioci dovezu do događaja.

Transportni sistem bio je deo samog događaja.

Za grad koji želi da promeni navike putnika, približavanje javnog prevoza građanima na ovaj način može biti korisnije od još jedne opšte poruke da automobil treba češće ostaviti kod kuće.

Srbija: aktivnosti postoje, ali su trajne mere manje vidljive

Za Srbiju ne bi bilo tačno reći da Evropska nedelja mobilnosti nije bila prisutna.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Stalna konferencija gradova i opština bili su nacionalni koordinatori kampanje. Pripremljeni su smernice, materijali, webinar i podrška lokalnim samoupravama, a predstavljeni su i primeri trajnih mera urbane mobilnosti realizovanih kroz projekat LIID.

Program Delegacije Evropske unije i partnera obuhvatio je Beograd, Novi Sad, Niš, Novi Pazar, Aranđelovac i Suboticu.

Aktivnosti su uključivale biciklizam, pešačenje, bezbednost u saobraćaju, rad sa školama, mapiranje održivih ruta i pristupačnost. U Aranđelovcu je deo Ulice Kneza Miloša za Dan bez automobila pretvoren u prostor za pešake, bicikliste, decu, starije osobe i osobe sa invaliditetom.

Dakle, aktivnosti nisu problem.

Pitanje je šta je iz njih ostalo.

U javno dostupnoj komunikaciji za 2026. mnogo su vidljiviji događaji, edukacija i promocija nego nove trajne mere uvedene upravo kroz Evropsku nedelju mobilnosti.

To ne znači da projekata urbane mobilnosti u Srbiji nema. Ima ih.

Ali veza između same kampanje i konkretne trajne promene manje je vidljiva nego, recimo, u Sloveniji.

Tu ima prostora za sledeći korak: manje potrebe za još jednim događajem, a više za nekoliko dobro izabranih pilot-rešenja koja će se tokom nedelje testirati, meriti i, ako pokažu rezultat, nastaviti.

Crna Gora i BiH: šira tema od biciklizma

Podgorica je ovogodišnji program organizovala sa Univerzitetom Crne Gore, Biciklo.me, Evropskom kućom, Zajednicom opština i drugim partnerima.

Program nije bio ograničen na biciklizam. Obuhvatio je pristupačnost za osobe sa invaliditetom, bezbednost dece, potrebe mladih, održivi urbani razvoj i učešće građana u kreiranju saobraćajnih rešenja.

Sarajevo je povezalo biciklizam, javni prevoz, bezbednost i klimatsku otpornost, uz jedan konkretan infrastrukturni rezultat: nova BParco Combo parkirališta za bicikle na dve lokacije.

To jesu mali zahvati u odnosu na čitav gradski transportni sistem.

Ali razlika između poruke i fizičke promene počinje upravo tu.

Severna Makedonija, Albanija i Kosovo: teže je sagledati celu sliku

I u Severnoj Makedoniji postoje dokumentovane aktivnosti.

Republički savet za bezbednost saobraćaja, policija i učenici srednje škole organizovali su u Skoplju biciklističku vožnju duž Vardara, sa fokusom na održivu i bezbednu mobilnost.

Ono što je teže utvrditi jeste nacionalni obuhvat i broj trajnih mera.

Na osnovu javno dostupnih izvora, slika je fragmentisanija nego u Sloveniji ili pojedinim hrvatskim gradovima.

Slično važi za Albaniju i Kosovo.

To nije dokaz da aktivnosti nije bilo.

Pokazuje drugi problem regionalnog poređenja: lokalni podaci o aktivnostima, rezultatima i trajnim merama nisu svuda jednako dostupni niti objedinjeni.

Regionalna razlika nije u tome ko je organizovao više događaja

Gotovo svuda u regionu može se pronaći neka aktivnost vezana za Evropsku nedelju mobilnosti.

Zato broj događaja sam po sebi nije naročito dobar pokazatelj.

Zanimljivija su druga pitanja.

Da li je zatvorena ulica bila samo prostor za događaj ili test buduće pešačke zone?

Da li je besplatan javni prevoz bio jednodnevna pogodnost ili prilika da se meri promena ponašanja putnika?

Da li se nova biciklistička ruta samo promovisala ili se prati koliko se koristi?

Da li je transportni operator samo dovezao vozilo na izložbu ili učestvuje u razvoju i testiranju novog modela mobilnosti?

I postoji li posle završetka kampanje podatak na osnovu kojeg grad može da odluči:

ovo vredi zadržati?

Zašto je ovo relevantno i za fleet

Evropska nedelja mobilnosti lako može da izgleda kao tema za gradske uprave, javni prevoz, bicikliste i urbaniste.

Ali posledice odluka o urbanoj mobilnosti vrlo brzo stižu i do poslovnih flota.

Pešačke zone menjaju režim dostave.

Parking politika utiče na servisna i komercijalna vozila.

Zone ograničenog saobraćaja utiču na izbor pogona i strukturu flote.

Promene pristupa centru grada direktno menjaju poslednju milju.

Razvoj javnog prevoza utiče i na mobilnost zaposlenih.

Za fleet menadžera to nije sporedna tema.

To je deo operativnog okruženja u kojem će flota raditi.

Pravi test počinje 23. septembra

Komunikacija ima svoje mesto. Bez nje je teško promeniti navike i objasniti zašto se nešto u gradu menja.

Ali posle više od dve decenije Evropske nedelje mobilnosti, očekivanje može biti i konkretnije.

Najzanimljiviji regionalni primeri pokazuju da tih sedam dana mogu da posluže kao prostor za testiranje novog režima saobraćaja, transportne usluge, promene javnog prostora ili nove infrastrukture.

Zato broj učesnika od 16. do 22. septembra verovatno nije najzanimljiviji KPI.

Mnogo je važnije šta možemo da pokažemo dan kasnije.

Koliko je dobrih rešenja preživelo 23. septembar?