Od dizela do potpuno elektrifikovane isporuke

MAN je napravio sledeći logičan korak u dekarbonizaciji – počeo je da isporučuje svoje nove kamione uz pomoć električnih tegljača i železnice, umesto klasičnih dizel vozova. U saradnji sa logističkim partnerom VEGA International, pokrenut je intermodalni koncept „Electrifying Outbound“, u kome je ceo lanac isporuke – od fabrike do kupca – projektovan da radi sa nultim lokalnim emisijama na drumskom delu lanca.

Za fleet menadžere na Balkanu ovo nije samo zanimljiva vest iz Evrope, već vrlo konkretan pogled u to kako bi mogla da izgleda isporuka vozila (i robe) u bliskoj budućnosti – spoj železnice + e-kamiona + sopstvene punjačke infrastrukture.

Šta MAN zapravo radi u projektu „Electrifying Outbound“

Nakon pilot faze sa dva MAN eTGX električna tegljača, VEGA planira da do kraja 2026. uključi još 30–40 ovih vozila u istu operaciju. Cilj je da se isporuka novih kamiona kupcima u potpunosti prebaci na električni pogon, gde god je to operativno moguće. Prema procenama, ovaj pristup bi trebalo da donese oko 2.700 tona uštede CO₂ emisija godišnje samo na tom segmentu lanca.

VEGA je dugogodišnji partner MAN-a u fabričkoj logistici, sa sedištem u Salzburgu i desetinama lokacija širom Evrope i Azije, i preko 1.000 zaposlenih. To znači da ovde nije reč o malom pilotu, već o ozbiljnom logističkom sistemu koji menja pogon „u hodu“, bez smanjenja nivoa usluge.

Kako izgleda konkretan logistički lanac (fabrika – voz – eTGX)

Operativni model može vrlo jednostavno da se nacrta u četiri koraka:

  1. Fabrika MAN-a u Krakovu (Poljska)
    Gotovi kamioni se preuzimaju u fabrici i ukrcavaju na železničke kompozicije.
  2. Železnički transport do terminala
    Glavni deo rute obavlja se vozom u okviru „LionXpress“ mreže, koja trenutno obuhvata dve železničke linije ka Nemačkoj i Austriji. Od juna 2023. više od 22.000 kamiona transportovano je na ovaj način, uz oko 10.400 tona uštede CO₂ u poređenju sa klasičnim drumskim transportom.
  3. VEGA terminal u Rheine-u (kod Osnabrika)
    Na terminalu VEGA koristi sopstveni patentirani sistem utovara koji omogućava železnički transport kamiona do visine od 4,2 metra, što otvara prostor i za specifične nadogradnje.
  4. „Last mile“ sa MAN eTGX električnim tegljačima
    Svake nedelje, eTGX vozila preuzimaju 30–40 novih kamiona sa terminala i isporučuju ih kupcima u krugu od oko 300 km, uz nulte lokalne emisije i punu operativnu funkcionalnost. Time se zatvara ceo lanac – od fabrike, preko železnice, do poslednjeg kilometra na struju.

Ranije je upravo ovaj poslednji deo – isporuka od terminala do kupca – bio pokriven klasičnim dizel tegljačima. Uvođenjem eTGX vozila, ceo lanac postaje kompletno elektrifikovan na drumskoj strani.

Brojevi koji stoje iza projekta – CO₂, investicije i ciljevi do 2030.

Za MAN, „Electrifying Outbound“ nije PR kampanja, već deo šire strategije da se emisije iz isporuke vozila smanje za 30% do 2030. godine. Pored novih eTGX tegljača, u planu je širenje ovog pristupa i na:

  • distribuciju rezervnih delova,
  • inbound logistiku (dovoz komponenti u fabrike), za koju je već raspisan tender za primenu električnih kamiona na oko 40 ruta,
  • povezivanje sa drugim kompanijama unutar TRATON grupe.

Sa druge strane, VEGA ima sopstveni, jednako ambiciozan cilj – kompletno CO₂-neutralnu outbound logistiku u industriji komercijalnih vozila do 2030. godine. Da bi to postigla, kompanija:

  • planira još 10 eTGX vozila u kraćem roku, uz dodatnih 20–30 vozila u 2026.,
  • investira više od 30 miliona evra u sopstvene punjače i solarne parkove na svojih desetak evropskih lokacija,
  • planira dodatnih 80–100 miliona evra za tranziciju postojeće flote sa fosilnih goriva na baterijska i vodonična vozila,
  • ulaže i u kompaniju koja proizvodi „zeleni“ vodonik, kako bi imala pristup budućoj H₂ infrastrukturi.

Za isporuku novih kamiona važan detalj je i da MAN eTGX nudi fifth-wheel visinu od 950 mm, što ga čini posebno pogodnim za transport gotovih vozila na autoprevozničkim nadogradnjama.

Zašto je ovaj model bitan za flote u Srbiji i regionu

Iako se projekat dešava u Poljskoj, Nemačkoj i Austriji, logistička logika je direktno primenljiva na Balkan:

  • Intermodal kao osnova – već danas veliki uvoznici i logističari koriste rute preko luka (Rijeka, Kopar, Bar, Ploče) i železničke terminale u unutrašnjosti. Model „voz za glavni deo rute + e-kamioni za regionalnu distribuciju“ može da se preslika kako na isporuku novih vozila, tako i na distribuciju robe.
  • Električni tegljači u realnim operacijama – MAN i VEGA pokazuju da se e-HGV ne koriste samo u „showroom“ pilotima, već za konkretne, zahtevne zadatke sa promenljivim rutama i mestima istovara.
  • Sopstvena infrastruktura kao ključ – projekat jasno oslanja na interne punjače i sopstvene solarne kapacitete, čime se smanjuje zavisnost od javne mreže i neizvesnosti cena energije.

Za balkanske flote, ovo je signal da je ozbiljna elektrifikacija nezamisliva bez strategije za železnicu i infrastrukturu, a ne samo kroz kupovinu nekoliko pojedinačnih e-kamiona.

Lekcije za balkanske fleet menadžere

Na bazi ovog primera, može da se izvuče nekoliko vrlo konkretnih poruka za fleet i logističke timove u regionu:

  • Počni od rute, ne od vozila. MAN i VEGA su krenuli od jasno definisanih transportnih šablona (fabrika – terminal – kupac), pa su onda birali vozilo i energent. Identifikovanje „stabilnih“ ruta (npr. hub–hub, hub–DC, DC–veliki kupci) je prvi korak za svaki e-HGV pilot.
  • Intermodal nije luksuz, nego alat. Kombinacija železnice i e-kamiona nije „nice to have“, već način da se emisije režu u dvocifrenim procentima uz istu ili višu pouzdanost isporuke.
  • Infrastruktura je strateška imovina. Investicije u punjače i solarne parkove koje VEGA planira pokazuju da se ozbiljne logističke kuće više ne oslanjaju samo na javne stanice, već grade zatvoren energetski ekosistem.
  • Zelena logistika kao konkurentska prednost. Kada isporuka novih kamiona dolazi uz dokazanu uštedu hiljada tona CO₂, to postaje jak argument u pregovorima sa velikim kupcima, ali i u ESG izveštavanju.

Kako bi sličan koncept mogao da izgleda na Balkanu?

Zamisao vrlo lako može da se preslika na regionalni kontekst:

  • Ulazna tačka: luka (Rijeka, Kopar, Bar) ili veliki železnički terminal.
  • Glavni tok: železnički vozovi sa vozilima, robom ili poluprikolicama ka unutrašnjim logističkim centrima (Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje, Sofija, Bukurešt…).
  • Završni deo: električni tegljači i solo kamioni koji rade regionalnu isporuku u krugu 200–300 km, sa punjenjem u depou i možda na jednom „turn-around“ punjenju u toku dana.

Ovde se otvara prostor za saradnju između:

  • uvoznika i distributera vozila,
  • velikih logističkih operatera,
  • železničkih operatera i terminala,
  • gradova i država koje žele da smanje emisije u urbanim zonama.

Zaključak – MAN i VEGA kao „preview“ buduće logistike

„Electrifying Outbound“ je odličan primer kako velika fabrike i logističke kuće gledaju na sledeću deceniju: intermodal, električni tegljači, sopstveni punjači i jasni CO₂ ciljevi do 2030. godine.

Za balkanske fleet menadžere, ovo je poziv da se na vreme uđe u igru – kroz mapiranje ruta za elektrifikaciju, razgovore sa železničkim partnerima i planiranje sopstvene infrastrukture (od DC punjača do rooftop solarnih sistema na DC-ovima i hubovima).

Ako danas MAN isporučuje kamione – kamionima na struju – sutra će kupci na Balkanu s pravom pitati: „A kako su naši proizvodi stigli do nas?“

Izvor

Ostavite komentar